27. septembra 1902. godine rođen je u Kragujevcu u građanskoj porodici. Otac mu je bio oficir iz okoline Kragujevca a majka poreklom iz Sent Andreje

1904. porodica Dedinac prelazi u Beograd. Milan Dedinac uči osnovnu školu u ulici Kralja Milutina, na Istočnom Vračaru. Od trečeg razreda pohađa je zajedno sa Markom Ristićem.

Pohađa Treću mušku gimnaziju u Njegoševoj ulici.

1915. Evakuisan je sa drugom srpskom decom u Francusku posle povlačenja sa vojskom iz Srbije.

1916–1918. Bio je gimnazijalac u Vilfransu i Kanu.

1921. Maturirao je u Beogradu, a zatim je proveo kraće vreme u Parizu.

1922. Sa M. Ristićem i D. Timotijevićem uređivao je časopis Putevi. Objavljivao je poeziju u Hipnosu. Putuje po Crnogorskom primorju sa Rastkom Petrovićem.

1923. Letuje na Sv. Stefanu sa Markom Ristićem, Dušanom Timotijevićem i Matom Miloševićem.

1924–1925. Sa R. Petrovićem, D. Matićem i M. Ristićem bio je u urednistvu ćasopisa Svedočanstva.

1925. Milan Dedinac, prekida studije književnosti na Beogradskom Univerzitetu, i odlazi u Pariz. Obilazi Biblioteku San Ženevjev, na Monmartru, Biro za nadrealistička istraživanja i kontaktira Bretona, Elijara, Aragona, Artoa – govori o svojim drugovima u Beogradu i njihovim naporima da se pridruže “borbi za pobedu apsolutne slobode duha”.

1926. Objavljuje poemu Javna ptica sa fotomontazama.

1927. Diplomirao je francuski jezik na Filozofskom fakulteu u Beogradu. Objavljuje anonimno prvi tekst u Politici: Vidovdan Gavrila Principa, kritika o pozorišnoj predstavi

1929–1930. Je bio dopisnik lista Politika iz Pariza, odakle izveštava o kulturnim dešavanjima, pretežno o pozorištu ali i o filmu i drugim umetnostima.

1930. Vrača se u Beograd. Radi u Politikinom odeljenju za praćenje strane štampe. Više puta, zajedno sa Markom Ristićem oprema stranice posvećene književnosti i umetnosti. Prelazi u spoljnopolitičku rubriku.

Sarađuje u nadrealističkom almanahu Nemoguće i Nadrealizam danas i ovde. Staje iza nadrealističkog manifesta objavljenog u almanahu, gde je objavio i poemu „Plamen bez smisla“ i „Otvoreno pismo“.

Sa Kočom Popovićem putuje u Nemačku.

1931–1941. Radio je kao urednik, a kasnije i glavni urednik Politike.

1933. Milan Dedinac i Radmila Bunuševac letuju sa Rastkom Petrovićem na Palama kod Sarajeva, gde kontaktiraju sa Tinom Ujevićem koji je u egzilu u Sarajevu.

1934. Dedinac drži predavanje o nadrealizmu u dvorani Beogradskog univerzitetskog sportskog kluba, Poenkareova 25.

Venčava se sa Radmilom Bunuševac, na svadbenom putovanju obilaze devetnaest mesta na Jadranu, od Koločepa preko Mljeta do Silbe.

1935. Drži predavanje O novom realizmu povodom 1. kongresa Saveza sovjetskih pisaca, koje je zbog ekscesa prekinuto, a Dedinac sutradan uhapšen.

1936. Putuje u Prag gde se upoznaje sa češkim nadrealizmom

1937. Objavljen časopis “Naša stvarnost”, koji je posvećen odbrani kulture u Španiji, u kome Dedinac objavljuje poemu Jedan čovek na prozoru, sa uvodom Dušana Matića i Koče Popovića. Poema kasnije izlazi kao zasebna knjiga sa crtežom Petra Dobrovića na naslovnoj strani, i sa dva foto-dokumnetarna snimka unutar knjige koja pokazuju strahovito dejstvo jedne košave u Beogradu. Odlazi u Parizu i obilazi Svetsku izložbu, na kojoj španski paviljon smatra najuzbuljivijim i tragičnim (izložena Pikasova Gernika), video El Greka; posetio Bretona, pratio angažovane francuske filmske i pozorišne predstave i antifašistički miting “Francuska Francuzima”.

1938. Putuje u Sofiju i Carigrad brodom.

1939. U časopisu “Pečat”, br. 5-6 objavljuje esej “U potrazi za izgubljenim detinjstvom” inspirisan izložbom u paviljonu “Cvijeta Zuzorić” radova dece slikara Vladimira Filakovca.

1939. i 1940. Letuje u Crnoj Gori, obilazi Durmitor, primorje, i autentična srnogorska sela.

1941-1943. Milan Dedinac je mobilisan, sa arhivom Generalštaba, povlači se do Sarajeva, odakle je dobrovoljno otišao u zarobljeništvo (Zagan; Gerlic). Iz zarobljeništva je doneo zbirku pesama, prevod Rasinove Fedre, dramatizaciju pripovetke Laze Lazarevića Sve će to narod pozlatiti i svakodnevno je voio dnevnik.

1944. Dedinac obnavlja rad, postaje glavni urednik Politike, sarađuje redovno u Borbi. U Politici vodi i pozorišnu hroniku

1945. Objavljuje dve pesme iz zarobljeništva. Ponovo se susreće sa Krležom.

1947. Izašla mu je knjiga pesama Pesme iz dnevnika zarobljenika br. 60211

1948. Sa Jovanom Popovićem pokreće “Književne novine”, postaju njegovi glavni urednici.

1948–1953. Vodio je Jugoslovensko dramsko pozoriste u Beogradu kao umetnicki direktor.

1953–1955. Imenovan je za savetnika za kulturu u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu.

1954-1956. Boravi na Sv. Stefanu, gde letuju i Milo Milunović, Marko Čelebonović i dr.

1956–1966. Radio je kao upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu.

1957. U Politici Milan Dedinac objavljuje seriju članaka o pozorištu. Objavio knjigu Od nemila do nedraga, za koju dobija Oktobarsku nagradu.

1958. u Politici obljuje tekst o romanu Rastka Petrovića Dan šesti.

1959. Postaje upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta do 1963; ukupno rukovodi JDPom nepunu deceniju.

1963. Dobija Sedmojulsku nagradu za priređivanje knjige poezije Branka Radičevića (izbor i uvodni esej).

1964. Dobija Zmajevu nagradu

1965. Objavio Poziv na putovawe sa predgovorom Marka Ristića (najprisniji drug od ranog detinjstva do kraja života, posvećuje mu završne stranice svoje poezije Malo vode na dlanu).

1966. Poslednji izlazak Milana Dedinca je u Salon MSU, Beograd, na izložbu Mila Milunovića, koji je ilustrovao bakropisima njegovu zbirku Pesme zarobljenika. Milan Dedinac je napisao scenario za film o Milu Milunoviću. Umire u Opatiji i biva sahranjen u Beogradu na sam dan rođenja, pre šezdeset i četiri godine