Pariska nadrealistička grupa okuplja umetnike od ranih dvadesetih godina 20. veka. Jezgro grupe čine André Breton, Paul Éluard, Benjamin Péret, Louis Aragon, Philippe Soupault, Robert Desnos, dok im se kasnije pridružuju Max Ernst, Man Ray, Jacques Baron, René Crevel, Georges Limbour, Jacques Rigaut, Roger Vitrac, Marcel Duchamp i drugi.

Nadrealizam je zvanično nastao 1924. godine, kada Andre Breton izdaje Manifest nadrealizma. Međutim, jezgro nadrealističkog pokreta počinje da se formira mnogo ranije. Već 1919. godine pojavljuje se časopis Littérature, koji su uređivali André Breton (1896-1966), Louis Aragon (1897-1982), i Philippe Soupault (1897-1990), a kasnije im se pridružuje i Paul Éluard (1895-1952).

Kada Breton u ovom časopisu objavljuje kitički tekst o dadaizmu i napušta dadaistički pokret 1922. godine, pridružuju mu se istomišljenici Benjamin Péret (1899-1959), Robert Desnos (1900-1945), René Crevel (1900-1935) i drugi. Organizuju se seanse na kojima se praktikuje automatski govor i eksperimenti izazivanja hipnotičkih snova, čime žele da ostvare jednu vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog.

Po objavljivanju Manifesta nadrealizma, nadrealizam postaje pokret sa svojim manifestom i umetničkom doktrinom. Mnogi umetnici se priključuju nadrealistima i aktivno učestvuju u kreiranju nadrealističke poetike. O zajedničkom radu ovih umetnika svedoče brojne fotografije.

Na prvoj nadrealističkoj izložbi, održanoj 1925. godine u Parizu, predstavljeni su i radovi umetnika kao što su Giorgio De Chirico (1888–1978), Hans Arp (1886-1966), Max Ernst (1891–1976), Paul Klee, Man Ray (1890–1976), André Masson (1896-1987), Joan Miró (1893–1983), Pablo Picasso (1881–1973), Pierre Roy (1880–1950).